Ријеч дислексија настала је од грчке ријечи „dys“ (што значи слаб, непримјерен, лош) и ријечи „lexis„ (што значи језик, ријечи). Најједноставније је можемо дефинисати као различитост која чини тешким стицање и кориштење вјештина читања и писања.
Веома важно је нагласити да није узрокована интелектуалним недостацима или скромнијим социо-културним приликама.
Да бисмо могли благовремено да одговоримо на потребе ученика који имају дислексију веома је важно да на вријеме препознамо неке од сљедећих карактеристика:
- Тешкоће у повезивању гласа са словом (графем – фонем);
- Премијештање редослиједа или уметање слова/ слогова у ријечима (из – зи, од – до, по – оп, врата – трава, ми – им);
- Замјењивање графички сличних слова (нпр. латинична d – b, b – p, m -n, n – u, a – e, s- z, š- ž ) и слогова (на – ан, је –еј);
- Замјењивање фонетски сличних слова (d- t, g-k, b-p, z-s);
- Понављање дијелова ријечи (насмијанини, рамемена);
- Изостављање слова (врата – вата, мачка – мака) или додавање слова и слогова (облак – обалак, аутобус – аутонбус);
- Погађање приликом читања текста (потпуно неправилно прочитане ријечи у којима су два или више слова замијењена другим, нпр. мрачним – мачка, добар – обад);
- Тешкоће приликом праћења словног или бројчаног низа (миш – шим, 56 – 65);
- Тешкоће у праћењу правца читања (горе – доле, лијево – десно);
- Враћање на већ прочитани ред, прескакање редова тј. изостављање једног или више редова;
- Читање једне ријечи на неколико погрешних начина.
Само да знате да су дислексију имали и Алберт Ајнштајн, Томас Едисон, Исак Њутн, Ернест Хемингвеј, Агата Кристи, Марк Твен, Леонардо да Винчи, Пабло Пикасо, Волт Дизни, Шер, Марлон Брандо, Ентони Хопкинс,… и да су, поред осталог, уз труд, рад и вјеру у себе учинили да цијели свијет зна за њих.
Педагошко-психолошка служба
ЈУ ОШ "Никола Тесла" Прњавор 